SMS ENGLISH

Tools

GARNIJE ILI GARNIJER? KAKO SE KAŽE?

Irena Hadžiomerović | 17. 08. 2013. - 07:18h | Foto: AFP | Komentara: 0

Kada biste u društvu izjavili da volite muziku Elvisa Preslija i filmove Salme Hajek, prijatelji bi vas verovatno proglasili jezički neobrazovanim. Međutim, prema rečima dr Ivana Klajna, lingviste i istoričara jezika, upravo to su primeri pravilnog izgovora stranih reči, kog se u poslednje vreme sve ređe pridržavamo.

Kliknuti (+) za uvećanje

Iako se prezime legendarnog američkog pevača Elvisa u izvornom obliku piše „Presley”, mi Srbi smo ga odavno prekrstili u Prislija i taj oblik, iako nepravilan, ostao je u upotrebi i dan-danas. Kako za „Blic” objašnjava profesor Ivan Klajn, ispravnoj verziji „Presli” pribegavaju samo pojedini znalci, a ovo nije usamljeni dokaz da često grešimo u transkripciji stranih reči.

- U Pravopisu su data iscrpna pravila za transkripciju imena iz svih poznatijih jezika i njih bi se trebalo pridržavati. Za engleski, jezik sa najnepravilnijim odnosom pisanja prema izgovoru, Tvrtko Prćić, koji je autor i odgovarajućih tačaka u Pravopisu, objavio je dva transkripciona rečnika. Naravno, svakodnevno se u medijima pojavljuju neka nova, dotle nepoznata strana imena, i u tom slučaju mislim da je najbolje potražiti savet na internetu, ako već nismo u stanju da ih čujemo u stranim emisijama - kaže Ivan Klajn.

Iako najuspešnijeg škotskog tenisera novinari, ali i najšira javnost nazivaju Endi Marej, pravilno je reći Endi Mari. Isto je i za poznatog menadžera britanskog fudbalskog kluba Čelsi, koga pogrešno zovemo Murinjo.

- Trebalo bi njegovo prezime izgovarati Morinjo, jer je u pitanju portugalski jezik, u kome se glasovi OU zajedno čitaju kao O. Ali, već se odomaćilo pogrešno Murinjo - ističe Klajn.

Podjednako oprezan treba biti i prilikom transkripcije imena iz nemačkog, italijanskog, francuskog i drugih jezika.

- U španskim imenima pogrešno se transkribuje Z umesto S. Ispravno je, dakle, Hose, Hesus, Valparaiso i slično. Ipak, Pravopis dopušta da se zadrži već ustaljeno Z u prezimenima na -ez, kao što su Lopez, Perez itd. Isto tako, francusko „in” kome ne sledi vokal može biti samo „en”, pa ime glumca Kasela treba izgovarati Vensan, a ne Vansan ili Vinsent - napominje profesor.

Osim u izgovoru stranih imena, često grešimo i kada je reč o nazivima brojnih brendova, pa tako mnogi od nas umesto „palmoliv” marku kozmetike zovu „palmolajv”.

- Još jedna od grešaka na koju su se već žalili poznavaoci francuskog je „garnijer”. Proizvođač je svesno podržava u reklamama, očigledno s računicom: „More, neka ga nazivaju kako hoće, samo neka kupuju”, ali ispravno je samo Garnije - ističe Klajn, i konstatuje da ljudi takođe pogrešno govore „najk” umesto „najki”.

Zubna plomba je ispuna koja se koristi u stomatologiji, ali mnogo ljudi govori i blomba. Ko zna zašto... Koren je u latinskoj reči plumbum (olovo), jer je upravo ovaj metal nekad korišćen pri izradi plombi. Iz nekog razloga veliki broj ljudi umesto oftalmolog kaže oftamolog. Moguće da je mnogima jednostavnije da ispuste slovo ‘l’ ispred slova ‘m’ i reše se problema „lomljenja jezika“.

Prema zapažanjima dr Ivana Klajna, ljudi danas mnogo bolje poznaju engleski nego ranije, ali su dobrim delom zaboravili francuski, nemački, pa i ruski.
- Te dve tendencije se ne uravnotežuju sasvim, jer engleskih imena ima više, a njihov izgovor ne podleže doslednim pravilima kao u druga tri jezika. Ako imate bilo kakvih nedoumica, savetujem da konsultujete Gugl i Vikipediju - napominje on.

Kako je Beč postao Beč Srpski oblici pojedinih geografskih pojmova u velikoj meri se razlikuju od njihovih originala, pa tako glavni grad Austrije zovemo Beč, a umesto Bejžing, kako kažu Amerikanci, mi kažemo Peking. Ivan Klajn objašnjava da odomaćeni oblici zavise od posrednika i istorijskih puteva kojima su došli. - S Mađarima smo bili u najbližem kontaktu, pa smo od njih preuzeli naziv Beč za austrijski Wien, a njihovu državu zovemo Mađarska po izvornom Magyarorzsag (mađarorsag), a ne prema srednjovekovnom latinskom Hungaria, kao zapadnoevropski narodi. Kinesku prestonicu svi su u Evropi zvali Peking, a tek poslednjih decenija Englezi i Amerikanci su otkrili da je izvorni izgovor „Bejžing”, ali mi nemamo razloga da ih sledimo u tome.

Fun with English

Test opšte informisanosti 1

Test opste informisanosti sa fakulteta za pravne i poslovne studije ns sa resenjima from Vlada Brada

ŠTA JE RENKA?

Preuzeto sa: http://vukajlija.com/renka/465823

Renka

Reč "renka" je opšte-poznata isključivo Šapcu i okolnim selima. Označava  šolju  za mleko i čaj. Dakle, ne  za kafu. Kad odemo na studije, po ovom izrazu većina ljudi zna da smo Šapčani. Kada zatraže šolju, obično dobijaju šolju za kafu ili, kako to ostatak Srbije naziva, šoljicu.

Hе разликују транскрипцију од адаптације речи

Преузето са: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/He-razlikuju-transkripciju-od-adaptacije-reci.sr.html

Циљ адаптације је што боље уклопити реч из страног језика у систем српског језика. То значи да је у неким случајевима чак пожељно одступити од тачног изговора речи у страном језику

Веома сам разочарана што ових дана сви дебатују о томе треба ли говорити и писати „Етихад“ или „Итихад“, сем стручњака за српски језик, и што у тим дебатама нема ваљане лингвистичке аргументације.

Професори са катедара за стране језике не праве разлику између појмова „транскрипција речи“ и „адаптација речи“. Транскрипција представљаверодостојно фонетско бележење речи неког језика (онако како се изговара). Адаптација представља прилагођавање речи неког језика фонетском, морфолошком и графијском систему српског језика.

Када би ово наши лингвисти имали у виду, знали би да транскрипцијски лик al-Ittihād сам по себи не значи ништа, јер ми не желимо да изговарамо реч на арапском језику, већ да је адаптирамо (прилагодимо) систему српског језика. Циљ адаптације јесте што боље уклопити реч из страног језика у систем српског језика. То значи да је у неким случајевима чак пожељно одступити од тачног изговора речи у страном језику. На пример, из енглеског језика нам је стигла реч „аеробик“. Свима је јасно да се формант „аеро-” не изговара тако у енглеском језику, али смо одлучили да реч тако адаптирамо јер се префиксоид „аеро-” одомаћио у том облику захваљујући речима које смо преузимали из грчког језика. Треба ли поменути и то да смо главни град Италије адаптирали као Рим, иако се он изворно пише и изговара Roma?

Проблем је и у томе што наши лингвисти не праве разлику између термина „изворни језик“ и „језик посредник“ приликом адаптације речи. Облик стране речи који треба адаптирати може потицати и из изворног језика и из језика посредника (језик преко којег долазимо у контакт са речју неког другог језика). Адаптација не може бити „боља“ или „гора“, „тачна“ или „нетачна“ у зависности од тога да ли смо реч адаптирали на основу облика из изворног језика или из језика посредника. Сви говоримо и пишемо „жилет“. Изумитељ овог предмета је американац Кинг Џилет. Међутим, пошто је изум настао у 19. веку, када је утицај француског језика био много већи на наш језик од утицаја енглеског језика, ми смо реч адаптирали посредством француског као „жилет“, а не „џилет“.

Јасно је да је облик „Етихад“ настао посредством енглеског језика, те адаптација не може бити нетачна. Она би теоретски могла бити погрешна једино уколико би се кршили принципи адаптације речи из енглеског језика. Осим тога, није ово једина реч из арапског језика коју смо адаптирали преко језика посредника. Поменућу назив земље из које нам долази ова авио-компанија. Земља се зовеУједињени Арапски Емирати. Реч Емират(и) такође не постоји у арапском језику у том облику (гласи: al-Imārāt). По свему судећи, језик из којег смо добили реч „емир“ (арапски владар) био је турски. Потом нам је стигла и реч „емират“. Ове речи слично се пишу и у енглеском и у француском језику. Када бисмо се држали доследно арапског језика, речи бисмо морали да адаптирамо као „амир“ и „имарат“, што би било несистемско решење.

Језичка норма није ни једнообразна. Норма је у одређеним сферама употребе језика флексибилнија, а у неким другим крућа. Флексибилнија је када је реч о именима препознатљивих брендова и компанија у свету. Ако је та авио-компанија већ одлучила да буде у међународном авио-саобраћају препознатљива под називом „Etihad“ и ако власницима те компаније не смета да њен менаџмент говори и пише „Etihad“, није ми јасно због чега једино наша јавност то мора да доводи у питање.

И да енглески језик није посредник, реч се може адаптирати и на основу графије (начина писања), а не само на основу изговора. Не морамо уопште знати како се реч изговара. Довољно је да видимо препознатљиво име светске компаније написано на латиници, те можемо преузети и тај графемски облик, нарочито ако у називу нема графема које не постоје у графијском систему српског језика. Могла бих навести много речи које смо адаптирали на основу графије (писања), јер нам је изговор био непознат.

Стога, не видим ништа проблематично у облику „Етихад“ нити сматрам да је било који принцип адаптације речи нарушен. Проблематичан јесте покушај да се на силу наметне облик „Итихад“, што свакако није у духу наше нормативне праксе.

Студенткиња Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду

Јелена Думић

објављено: 13.08.2013.