Senin, 09 Desember 2013
Jumat, 22 November 2013
CALF
(Definition of calf noun (ANIMAL) from the Cambridge Advanced Learner's Dictionary & Thesaurus © Cambridge University Press)
Focus on the pronunciation of calf
Rabu, 13 November 2013
Jumat, 08 November 2013
Sabtu, 07 September 2013
Senin, 19 Agustus 2013
Minggu, 18 Agustus 2013
Jumat, 16 Agustus 2013
GARNIJE ILI GARNIJER? KAKO SE KAŽE?
Kada biste u društvu izjavili da volite muziku Elvisa Preslija i filmove Salme Hajek, prijatelji bi vas verovatno proglasili jezički neobrazovanim. Međutim, prema rečima dr Ivana Klajna, lingviste i istoričara jezika, upravo to su primeri pravilnog izgovora stranih reči, kog se u poslednje vreme sve ređe pridržavamo.
Kliknuti (+) za uvećanje
Iako se prezime legendarnog američkog pevača Elvisa u izvornom obliku piše „Presley”, mi Srbi smo ga odavno prekrstili u Prislija i taj oblik, iako nepravilan, ostao je u upotrebi i dan-danas. Kako za „Blic” objašnjava profesor Ivan Klajn, ispravnoj verziji „Presli” pribegavaju samo pojedini znalci, a ovo nije usamljeni dokaz da često grešimo u transkripciji stranih reči.
- U Pravopisu su data iscrpna pravila za transkripciju imena iz svih poznatijih jezika i njih bi se trebalo pridržavati. Za engleski, jezik sa najnepravilnijim odnosom pisanja prema izgovoru, Tvrtko Prćić, koji je autor i odgovarajućih tačaka u Pravopisu, objavio je dva transkripciona rečnika. Naravno, svakodnevno se u medijima pojavljuju neka nova, dotle nepoznata strana imena, i u tom slučaju mislim da je najbolje potražiti savet na internetu, ako već nismo u stanju da ih čujemo u stranim emisijama - kaže Ivan Klajn.
Iako najuspešnijeg škotskog tenisera novinari, ali i najšira javnost nazivaju Endi Marej, pravilno je reći Endi Mari. Isto je i za poznatog menadžera britanskog fudbalskog kluba Čelsi, koga pogrešno zovemo Murinjo.
- Trebalo bi njegovo prezime izgovarati Morinjo, jer je u pitanju portugalski jezik, u kome se glasovi OU zajedno čitaju kao O. Ali, već se odomaćilo pogrešno Murinjo - ističe Klajn.
Podjednako oprezan treba biti i prilikom transkripcije imena iz nemačkog, italijanskog, francuskog i drugih jezika.
- U španskim imenima pogrešno se transkribuje Z umesto S. Ispravno je, dakle, Hose, Hesus, Valparaiso i slično. Ipak, Pravopis dopušta da se zadrži već ustaljeno Z u prezimenima na -ez, kao što su Lopez, Perez itd. Isto tako, francusko „in” kome ne sledi vokal može biti samo „en”, pa ime glumca Kasela treba izgovarati Vensan, a ne Vansan ili Vinsent - napominje profesor.
Osim u izgovoru stranih imena, često grešimo i kada je reč o nazivima brojnih brendova, pa tako mnogi od nas umesto „palmoliv” marku kozmetike zovu „palmolajv”.
- Još jedna od grešaka na koju su se već žalili poznavaoci francuskog je „garnijer”. Proizvođač je svesno podržava u reklamama, očigledno s računicom: „More, neka ga nazivaju kako hoće, samo neka kupuju”, ali ispravno je samo Garnije - ističe Klajn, i konstatuje da ljudi takođe pogrešno govore „najk” umesto „najki”.
Zubna plomba je ispuna koja se koristi u stomatologiji, ali mnogo ljudi govori i blomba. Ko zna zašto... Koren je u latinskoj reči plumbum (olovo), jer je upravo ovaj metal nekad korišćen pri izradi plombi. Iz nekog razloga veliki broj ljudi umesto oftalmolog kaže oftamolog. Moguće da je mnogima jednostavnije da ispuste slovo ‘l’ ispred slova ‘m’ i reše se problema „lomljenja jezika“.
Prema zapažanjima dr Ivana Klajna, ljudi danas mnogo bolje poznaju engleski nego ranije, ali su dobrim delom zaboravili francuski, nemački, pa i ruski.
- Te dve tendencije se ne uravnotežuju sasvim, jer engleskih imena ima više, a njihov izgovor ne podleže doslednim pravilima kao u druga tri jezika. Ako imate bilo kakvih nedoumica, savetujem da konsultujete Gugl i Vikipediju - napominje on.
Kako je Beč postao BečSrpski oblici pojedinih geografskih pojmova u velikoj meri se razlikuju od njihovih originala, pa tako glavni grad Austrije zovemo Beč, a umesto Bejžing, kako kažu Amerikanci, mi kažemo Peking. Ivan Klajn objašnjava da odomaćeni oblici zavise od posrednika i istorijskih puteva kojima su došli. - S Mađarima smo bili u najbližem kontaktu, pa smo od njih preuzeli naziv Beč za austrijski Wien, a njihovu državu zovemo Mađarska po izvornom Magyarorzsag (mađarorsag), a ne prema srednjovekovnom latinskom Hungaria, kao zapadnoevropski narodi. Kinesku prestonicu svi su u Evropi zvali Peking, a tek poslednjih decenija Englezi i Amerikanci su otkrili da je izvorni izgovor „Bejžing”, ali mi nemamo razloga da ih sledimo u tome. |
Kamis, 15 Agustus 2013
ŠTA JE RENKA?
Preuzeto sa: http://vukajlija.com/renka/465823
Renka
Reč "renka" je opšte-poznata isključivo Šapcu i okolnim selima. Označava šolju za mleko i čaj. Dakle, ne za kafu. Kad odemo na studije, po ovom izrazu većina ljudi zna da smo Šapčani. Kada zatraže šolju, obično dobijaju šolju za kafu ili, kako to ostatak Srbije naziva, šoljicu.
Rabu, 14 Agustus 2013
Hе разликују транскрипцију од адаптације речи
Преузето са: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/He-razlikuju-transkripciju-od-adaptacije-reci.sr.html
Циљ адаптације је што боље уклопити реч из страног језика у систем српског језика. То значи да је у неким случајевима чак пожељно одступити од тачног изговора речи у страном језику
Веома сам разочарана што ових дана сви дебатују о томе треба ли говорити и писати „Етихад“ или „Итихад“, сем стручњака за српски језик, и што у тим дебатама нема ваљане лингвистичке аргументације.
Професори са катедара за стране језике не праве разлику између појмова „транскрипција речи“ и „адаптација речи“. Транскрипција представљаверодостојно фонетско бележење речи неког језика (онако како се изговара). Адаптација представља прилагођавање речи неког језика фонетском, морфолошком и графијском систему српског језика.
Када би ово наши лингвисти имали у виду, знали би да транскрипцијски лик al-Ittihād сам по себи не значи ништа, јер ми не желимо да изговарамо реч на арапском језику, већ да је адаптирамо (прилагодимо) систему српског језика. Циљ адаптације јесте што боље уклопити реч из страног језика у систем српског језика. То значи да је у неким случајевима чак пожељно одступити од тачног изговора речи у страном језику. На пример, из енглеског језика нам је стигла реч „аеробик“. Свима је јасно да се формант „аеро-” не изговара тако у енглеском језику, али смо одлучили да реч тако адаптирамо јер се префиксоид „аеро-” одомаћио у том облику захваљујући речима које смо преузимали из грчког језика. Треба ли поменути и то да смо главни град Италије адаптирали као Рим, иако се он изворно пише и изговара Roma?
Проблем је и у томе што наши лингвисти не праве разлику између термина „изворни језик“ и „језик посредник“ приликом адаптације речи. Облик стране речи који треба адаптирати може потицати и из изворног језика и из језика посредника (језик преко којег долазимо у контакт са речју неког другог језика). Адаптација не може бити „боља“ или „гора“, „тачна“ или „нетачна“ у зависности од тога да ли смо реч адаптирали на основу облика из изворног језика или из језика посредника. Сви говоримо и пишемо „жилет“. Изумитељ овог предмета је американац Кинг Џилет. Међутим, пошто је изум настао у 19. веку, када је утицај француског језика био много већи на наш језик од утицаја енглеског језика, ми смо реч адаптирали посредством француског као „жилет“, а не „џилет“.
Јасно је да је облик „Етихад“ настао посредством енглеског језика, те адаптација не може бити нетачна. Она би теоретски могла бити погрешна једино уколико би се кршили принципи адаптације речи из енглеског језика. Осим тога, није ово једина реч из арапског језика коју смо адаптирали преко језика посредника. Поменућу назив земље из које нам долази ова авио-компанија. Земља се зовеУједињени Арапски Емирати. Реч Емират(и) такође не постоји у арапском језику у том облику (гласи: al-Imārāt). По свему судећи, језик из којег смо добили реч „емир“ (арапски владар) био је турски. Потом нам је стигла и реч „емират“. Ове речи слично се пишу и у енглеском и у француском језику. Када бисмо се држали доследно арапског језика, речи бисмо морали да адаптирамо као „амир“ и „имарат“, што би било несистемско решење.
Језичка норма није ни једнообразна. Норма је у одређеним сферама употребе језика флексибилнија, а у неким другим крућа. Флексибилнија је када је реч о именима препознатљивих брендова и компанија у свету. Ако је та авио-компанија већ одлучила да буде у међународном авио-саобраћају препознатљива под називом „Etihad“ и ако власницима те компаније не смета да њен менаџмент говори и пише „Etihad“, није ми јасно због чега једино наша јавност то мора да доводи у питање.
И да енглески језик није посредник, реч се може адаптирати и на основу графије (начина писања), а не само на основу изговора. Не морамо уопште знати како се реч изговара. Довољно је да видимо препознатљиво име светске компаније написано на латиници, те можемо преузети и тај графемски облик, нарочито ако у називу нема графема које не постоје у графијском систему српског језика. Могла бих навести много речи које смо адаптирали на основу графије (писања), јер нам је изговор био непознат.
Стога, не видим ништа проблематично у облику „Етихад“ нити сматрам да је било који принцип адаптације речи нарушен. Проблематичан јесте покушај да се на силу наметне облик „Итихад“, што свакако није у духу наше нормативне праксе.
Студенткиња Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду
објављено: 13.08.2013.
Sabtu, 20 Juli 2013
Sabtu, 06 Juli 2013
Rabu, 03 Juli 2013
Rabu, 19 Juni 2013
Saznajte šta znače prečice na tastaturi!
ISERBIA.RS - 19.06.2013 14:40
Svakodnevno provodimo sate ispred kompjutera. Kad nismo na poslu, provjeravamo Fejsbuk, pišemo mejlove i guglamo kako da skuvamo ručak. A veliki broj nas, i poslije višegodišnjeg “kompjuterskog staža”, i dalje ne koristi skraćenice (shortcuts) na tastaturi koje mogu značajno da nam uštede vrijeme!
Na primjer, ako ne znamo da u Wordu pritiskanje CTRL i slova O na tastaturi otvara novi dokument, miša ćemo morati da pomjerimo do menija, a zatim da kliknemo na željenu opciju. "Pa šta", rećićete, "to je samo 3 sekunde!". Istina, ali s obzirom da ovu, i druge takve aktivnosti obavljamo nekoliko hiljada puta godišnje, ne koristiti skraćenice na tastaturi predstavlja čistu glupost!
I zato, bez daljeg okolišanja, evo najkorisnijih skraćenica koje će učiniti da postanete nindža za tastaturom!
Skraćenice ispod važe za Windows operativni sistem. Sve ove skraćenice rade tako što pritisnete prvu navedenu tipku na tastaturi, a zatim i drugu dok nastavite da držite prvu.
Otvaranje i zatvaranje dokumenata
Počnimo sa jednostavnim stvarima!
Ctrl + N = Kreiraj novi dokument
Ctrl + O = Otvori postojeći dokument
Ctrl + S = Sačuvaj dokument
F12 = Sačuvaj dokument pod novim imenom
Pomjeranje stvari
Ctrl + A = Označi (“hajlajtuj”) cijeli sadržaj dokumenta
Ctrl + X = Isijeci
Ctrl + C = Kopiraj
Ctrl + V = Zalijepi
Recimo da želite da prekopirate sve što ste napisali u novi dokument. Umjesto selektovanja cijelog teksta mišom, zatim kliktanja na pojedinačne menije i opcije, pritisnite i držite CONTROL (Ctrl) tipku na tastaturu, a zatim pritisnite ova slova sljedećim redosledom: A, C, N, V. U roku od pola sekunde će cijeli postupak biti završen!
Čitanje teksta
Shift + Strelica po želji = Označivanje teksta
Ctrl + Home = Pomjera kursor direktno na početak dokumenta
Ctrl + End = Pomjera kursor direktno na kraj dokumenta
Ctrl + Desna/lijeva strelica = Pomjera kursor od jedne do druge riječi
Brzo označivanje teksta
Shift + Home = Označavanje cijele linije levo od kursora
Shift + End = Označavanje cijele linije desno od kursora
Ups, greška!
Ctrl + Z = Undo ili vraćanje unazad jedan korak
Ctrl + Delete = Brisanje riječi poslije kursora
Ctrl + Backspace = Brisanje riječi prije kursora
A internet?
Ctrl + T = Otvaranje novog “jezička”
Ctrl + L = “Skok” u polje za unos internet adrese
Skraćenice koje će vam pomoći da na brzaka sakrijete ono što trenutno radite
Alt + Tab = Brzo prebacivanje između trenutno aktivnih prozora (korisno ako na poslu provjeravate Fejsbuk, a šef vam se iznenada pojavi iza leđa! Inače, savjetujemo da se svakako uzdržavate od društvenih mreža na poslu, osim ako vam to, naravno, nije u opisu posla!)
Ctrl + F4 = Brzinski zatvara trenutno aktivan prozor
Selasa, 18 Juni 2013
Tvitovanje i zvanično dio engleskog jezika
AGENCIJE - 18.06.2013 17:16
LONDON - Objavljivanje poruka na društvenoj mreži Tviter, popularno "tvitovanje", sada je i zvanično postalo dio engleskog jezika jer je Oksfordski engleski rječnik riječ "tweet" (tvit) uvrstio u svoje junsko izdanje, prenose britanski mediji.
Glavni urednik rječnika Džon Simpson rekao je da je definicija riječi "tvit", koja je ranije postojala kao izraz koji oponaša pijev ptice, sada proširena i može da predstavlja i poruku postavljenu na Tviteru ili često korišćenje Tvitera.
Oksfordski engleski rječnik se svaka tri mjeseca razmatra i dodaju mu se nove riječi.
Senin, 17 Juni 2013
Kamis, 13 Juni 2013
Rabu, 12 Juni 2013
Minggu, 07 April 2013
Šta je AUTIZAM?
Međutim, neka djeca ne komuniciraju sa drugima na odgovarajući način. Takva djeca imaju problem u komunikaciji, ispoljavaju potpun ili djelimičan nedostatak socijalne svijesti, kompromitovano interesovanje za druge, djeluju kao da su u nekom „svom svijetu“, svijetu u kome su spremni da se satima zabavljaju ponavljajući neke svoje rutinske radnje, specifično, i za okolinu čudno ponašanje.Takva djeca imaju tendenciju nametanja rigidnosti i rutine na širok spektar svakodnevnog funkcionisanja. Mogu da insistiraju na obavljanju određenih rituala koji nemaju funkcionalne karakteristike, kod njih se javljaju stereotipne preokupacije interesovanjima kao što su datumi, redovi vožnje, putevi, fudbalski timovi, koje zabavljaju okolinu. Često se javljaju motorne stereotipije, specifična zainteresovanost za miris predmeta, ili potreba da se predmeti dodiruju; takođe se kod neke djece može javiti otpor pri promjenama u rutini ili pojedinostima u životnoj sredini, oni se strašno protive i izražavaju bunt na svako pomjeranje stvari u kući.
Navedene karakteristike su neke od tipičnih pokazatelja razvojnog poremećaja koji se zove autizam.
Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Zbog prirode nastanka i manifestacije, autizam je vrlo složen poremećaj. Glavne karakteristike autizma jesu slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Po tim karakteristikama autizam se razlikuje od ostalih poremećaja iz grupe poremećaja autističkog spektra (engl. ASD)
Nasljednost autizma je velika; genetika poremećaja je složena i zasad se još ne zna koji su geni općenito odgovorni. U rijetkim slučajevima autizam se povezuje sa činiocima koji uzrokuju defekte pri rođenju. Postoje i drugi predloženi uzroci, prema kojima autizam uzrokuju vakcine korištene u dječijoj dobi. Međutim, takve su hipoteze kontroverzne i nemaju podršku u uvjerljivim naučnim dokazima.
Nedavna istraživanja pokazuju rasprostranjenost od 1 do 2 slučaja na 1.000 ljudi za autizam i otprilike 6 na 1.000 za spektar autizma (SA), s prosjekom SA od 4.3:1 za populaciju muškaraca. Broj registriranih ljudi s autizmom dramatično se povećao od 1980-ih. To je dijelom i zbog unaprijeđenog postupka dijagnoze autizma, te se još nagađa da li je postotak autista zaista narastao.
Autizam utječe na mnoge dijelove mozga, iako nije sasvim razjašnjeno na koji se način taj utjecaj ostvaruje. Roditelji su obično ti koji uoče prve znakove, i to u 1. ili 2. godini djetetovog života (eventualno do treće). Rano otkrivanje autizma može pomoći djetetu da stekne određene socijalne vještine i samostalnost; iako je nekoliko terapija zasnovano na naučnim istraživanjima, zasad nema lijeka za autizam.[6] Kod težih oblika autizma samostalan život malo je vjerovatan, dok je kod blažih oblika moguć.
Ujedinjeni narodi proglasili su 2. april Svjetskim danom autizma.
Klasifikacija
Autizam je razvojni poremećaj ljudskog mozga kod kojeg se prvi znaci vide još tokom ranog djetinjstva; obično se autizam prepoznaje u prve tri godine djetetovog života. Kod autizma nema remisija (smanjenja) ili povrata – on je ravnomjeran u svom intenzitetu i toku.[1] Autizam je jedan od pet pervazivnih razvojnih poremećaja (engl. PDD) ili poremećaja autističkog spektra (engl. ASD), koji su okarakterizirani široko rasprostranjenim abnormalnostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ograničenim interesima i čestom ponavljajućem ponašanju.
Od ostala 4 poremećaja iz spektra autizma, najsličniji samom autizmu po simptomima i uzroku jeste Aspergerov sindrom. Drugi, koji dijele neke od znakova, ali vjerovatno imaju različite uzroke, jesu dječiji disintegrativni poremećaj i Rettov sindrom.
Pervazivni razvojni poremećaj ne drugačije određen (engl. PDD-NOS), koji se nekad naziva i atipični autizam, dijagnosticira se kad nema kriterija za uspostavljanje dijagnoze određenog, više specifičnog poremećaja. Za razliku od autizma, Aspergerov sindrom nema bitnog zadržavanja u razvoju jezika. Terminologija autizma može biti prilično zbunjujuća; zajedno s autizmom, Aspergerov sindrom i PDD-NOS znaju se nazivati autističnim poremećajima, a sam autizam često se naziva autističnim poremećajem i dječijim (infantilnim) autizmom. U ovom članku govori se o klasičnom autističnom poremećaju, dok drugi izvori često koriste autizam kao poveznicu za spektar autizma (engl. ASD). ili za izjednačavanje ASD-a s PDD-om. S druge strane, ASD je podgrupa šireg autističnog fenotipa (engl. BAP) koji opisuje osobe koje vjerovatno nemaju ASD, ali imaju neke autistične karakteristike, poput izbjegavanja kontakta očima.
Pervazivni razvojni poremećaj ne drugačije određen (engl. PDD-NOS), koji se nekad naziva i atipični autizam, dijagnosticira se kad nema kriterija za uspostavljanje dijagnoze određenog, više specifičnog poremećaja. Za razliku od autizma, Aspergerov sindrom nema bitnog zadržavanja u razvoju jezika. Terminologija autizma može biti prilično zbunjujuća; zajedno s autizmom, Aspergerov sindrom i PDD-NOS znaju se nazivati autističnim poremećajima, a sam autizam često se naziva autističnim poremećajem i dječijim (infantilnim) autizmom. U ovom članku govori se o klasičnom autističnom poremećaju, dok drugi izvori često koriste autizam kao poveznicu za spektar autizma (engl. ASD). ili za izjednačavanje ASD-a s PDD-om. S druge strane, ASD je podgrupa šireg autističnog fenotipa (engl. BAP) koji opisuje osobe koje vjerovatno nemaju ASD, ali imaju neke autistične karakteristike, poput izbjegavanja kontakta očima.
Autizam se vrlo široko manifestira. Dok se kod jednih vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izražene šutljivosti, ponavljajuće motorike (npr., lupkanje rukama ili ljuljanje), kod drugih s blažim oštećenjima može postojati aktivan, no prepoznatljivo neobičan socijalni pristup, usko ograničeni interesi i opširno pedantna komunikacija. Autistični sindrom zna se dijeliti na lahki-, srednji- i visokofunkcionalni autizam (engl. po redu: LFA, MFA, HFA), i to po IQ kvocijentu ili po tome koliko trebaju pomoć u svakodnevnom životu; ove podjele su diskutabilne i nisu standardizirane. Autizam se, također, može podijeliti u sindromski i nesindromski, gdje je za sindromski autizam uvjet teža do potpuna mentalna retardacija ili prirođeni sindrom s fizičkim simptomima, kao što je Tuberous sclerosis TSC. Opseg preklapanja između Aspergerovog sindroma, visokofunkcionalnog autizma i nesindromskog autizma nije jasan, iako su neki pojedinci s Aspergerovim sindromom u stanju bolje izvoditi kognitivne procese, za razliku od onih s autizmom.
Neke studije pokazale su dijagnozu autizma kod djece izazvanog gubitkom jezika ili socijalnih vještina, a ne zbog neuspjeha u razvoju. Korišteno je nekoliko termina za ovaj fenomen, uključujući regresivni autizam, zadržavajući autizam i razvojna stagnacija. Neospornost ovih razlika ostaje diskutabilna; moguće je da je regresivni autizam specifični podtip.
Karakteristike
Autizam se ne razlikuje po određenom simptomu već po grupi simptoma. Glavne karakteristike jesu vrlo slaba socijalna interakcija i komunikacija, ograničeni interesi i ponavljajuće ponašanje (sklonost rutinama). Drugi činioci, poput atipičnog jedenja, također su česti, ali nisu glavni uvjet za dijagnozu. Pojedinačni simptomi autizma dešavaju se kod opće populacije i izgleda da se ne povezuju u velikoj mjeri, bez oštre linije koja razdvaja patološku ozbiljnost od zajedničkih osobina.
Socijalni razvoj
Ljudi s autizmom nemaju razvijene socijalne vještine i često im nedostaje intuicija ili osjećaj za druge ljude u svom okruženju. Temple Grandin, poznata osoba s autizmom, svoju nesposobnost u razumijevanju socijalne komunikacije opisuje kao osjećaj “antropologa na Marsu”.
Nedostatak socijalnih vještina počinje se uočavati još u ranom djetinjstvu i vidi se kod odraslih osoba. Autistične bebe pokazuju manje pažnje na socijalnu stimulaciju, manje je interakcijskih gesta osmijehom i pogledom, slabije odgovaraju na poziv vlastitim imenom. Kod mlađe djece s autizmom često je prisutan nedostatak kontakta očima, govor tijela i manje su skloni korištenju tuđe ruke ili tijela kao alat. Autistična djeca u dobi od 3 do 5 godina najvjerovatnije neće spontano prilaziti drugima, imitirati i odgovarati na emocije, neverbalno komunicirati, no ipak mogu razviti privrženost osobama koje su im primarni njegovatelji i davatelji sigurnosti (što je obično jedan ili oba roditelja). Pokazuju umjereno manje privrženosti zbog sigurnosti nego uobičajeno, premda takva privrženost nestaje kod djece koja su više mentalno razvijena ili s lakšim ASD-om. Starija djeca i odrasli s ASD-om imaju lošije rezultate na testovima prepoznavanja lica i emocija.
Suprotno uobičajenom razmišljanju, autistična djeca ne vole biti sama. Stvaranje i održavanje prijateljstava često se pokazalo kao problem, jer za njih je mjerilo kvaliteta prijateljstva, a kvantiteta prijateljstava mjerilo je njihove usamljenosti.
Manji dio ljudi s ASD-om sklon je agresiji i autoagresiji. O tome postoje izvještaji, ali ne i konkretna studija. Mali i ograničeni izvor podataka sugerira da se kod djece s mentalnom retardacijom autizam povezuje s agresijom, nanošenjem materijalne štete i nastupima gnjeva. K. C. Dominick intervjuirao je roditelje 67-ero djece s ASD-om i otprilike dvije trećine ima periode s nastupima gnjeva, a jedna trećina ima historiju agresije s nastupima gnjeva češćim nego kod djece s oštećenjem jezika (ne u organskom smislu).
Komunikacija
Otprilike trećina do polovine osoba s autizmom ne razvije dovoljno govor potreban za dnevnu, uobičajenu komunikaciju.
Razlika u komunikaciji može biti prisutna od prve godine djetetova života, što može uključivati zadržavajuće napadaje nesmislenog govora, neobične geste, usporeno reagiranje i desinhronizaciju vokalnih obrazaca s njegovateljem. U 2. i 3. godini života učestalost i nejednakost manje su kod nesmislenog govora, konsonanata, riječi i kombinacija riječi; njihove su geste rjeđe integrirane s riječima. Djeca s autizmom obično nemaju molbe, odnosno potraživanja i potrebu dijeljenja doživljaja ili iskustva, a češće su sklona jednostavnom ponavljanju tuđih riječi, što se zove eholalija, i suprotnom izgovaranju. Također su prisutne poteškoće u igrama imaginacije, odnosno zamišljanja i razvijanju jezičnih simbola. Mogući je problem s razumijevanjem u pokazivanju, i to u smislu da će dijete vjerovatno prije gledati u ruku, a ne u predmet kada mu se prstom pokaže na neki predmet.
Na jezičkim testovima s vokabularom i izgovorom postoje dobri rezultati kod autista u dobi od 8 do 15 godina, no na složenijim jezičkim testovima (koji uključuju figurativni jezik, razumijevanje i zaključivanje) rezultati su slabiji. Događa se da se prilikom obraćanja osobi s autizmom često precjenjuje ono što slušalac razumijeva.
Ponavljajuće ponašanje
Osobe s autizmom pokazuju različite oblike ponavljajućeg (repetitivnog) i ograničavajućeg ponašanja koje se kategorizira prema skali ponavljajućeg ponašanja.
- Stereotipija – kretnje bez svrhe, poput lupkanja rukama, vrćenja glavom, ljuljanja tijelom ili okretanja tanjira
- Kompulzivno ponašanje – odvija se namjerno i po pravilima; to je, npr., slaganje objekata u određenom redu
- Jednolikost – otpor prema promjeni, npr., odbijanje premještanja pokućstva ili dijete odbija da ga prekinu u određenoj radnji
- Ritualno ponašanje – predstavlja izvođenje dnevnih aktivnosti uvijek istim redom, tj. rutinu, poput nemijenjanja jelovnika ili reda oblačenja. Ovo je usko povezano s jednolikošću i neovisna procjena predložila je spajanje ovih dvaju simptoma.
- Ograničeno ponašanje – limitirano fokusom, interesom ili aktivnošću, poput prevelike zaokupljenosti jednom igračkom
- Autoagresija – uključuje pokrete koji mogu ozlijediti osobu. K. C. Dominick izvijestio je kako otprilike 30% osoba s ASD-om u nekim trenucima pribjegne autoagresiji.
Za autizam nije specifično jedno određeno ponavljajuće ponašanje, no jedino kod autizma postoji povišena učestalost i težina ovih obrazaca ponašanja.
(akos.ba/psiholog.ba)
Selasa, 05 Maret 2013
Učenje budućnosti – važnost motivacije (video)
Savremeno doba karakteriše neverovatno brz razvoj nauke, tehnike i tehnologije. Ovaj razvoj izaziva i drastične promene u oblasti obrazovanja, tj. iskorak u odnosu na tradicionalni vaspitno-obrazovni sistem. Te promene najkorisnije su, pre svega, jer uvode nešto što u tradicionalnom vidu nastave nije bilo tako često – aktivno učestvovanje učenika u nastavi i visok stepen motivisanosti.
Neosporna je činjenica da deca mogu da nauče bilo šta, jedina prepreka u tome može da bude njihova nemotivisanost. Dakle, pitanje je samo da li oni žele nešto da nauče ili ne. Onda kada nisu motivisani za usvajanje novih informacija, to se uglavnom dešava iz razloga zato što im to usvajanje informacija jednostavno trenutno nije potrebno.
U obrazovanju se uglavnom bavimo rešavanjem problema koji nisu aktuelni u kontekstu, i zato učenicima nedostaje motivisanost. Učenici, pogotovo oni u mlađim razredima, uče najbolje onda kada se susretnu sa konkretnim problemom. Ukoliko problem nije aktuelan u datom kontekstu, u tom slučaju njegovo rešavanje predstavlja obavezu, ne i zadovoljstvo.
Problem se rešava onda kada on realno postoji, kada nam njegovo rešavanje donosi neku satisfakciju drugačiju od ocene ili pohvale. Ako učimo nešto što će nam možda trebati nekada u budućnosti – a možda i neće – onda se učenje svodi na ispunjavanje obaveze.
Najbolji primer za upornost dece u savladavanju problema predstavlja njihov odnos prema video igrama u nastavi. U stanju su da jedan te isti problem rešavaju i po nekoliko puta, sve dok ga ne reše i pređu na sledeći nivo.
Dakle, rešenje je – staviti učenika u problemsku situaciju, objasniti zašto je rešavanje problema važno i korisno, omogućiti rešavanje na način koji nije uobičajen. I zaista, rezultati će pokazati da deca mogu da nauče bilo šta. Neophodno je obezbediti internet i međusobnu interakciju. Tada imaju motiv, i to je sve što im je neophodno.
Jumat, 01 Maret 2013
cliffhanger
noun
/ˈklɪfˌhæŋ.ər /
/-ɚ/ [C]Definition
a story or a situation which is exciting because its ending or result is uncertain until it happens
Many of Hitchcock's films are real cliffhangers.
It looks as if the election is going to be a cliffhanger.
(Definition of cliffhanger noun from the Cambridge Advanced Learner's Dictionary & Thesaurus © Cambridge University Press)
Rabu, 27 Februari 2013
.jpg)
Sabtu, 16 Februari 2013
Jumat, 15 Februari 2013
UČITE POSLOVNI ENGLESKI
Preuyeto sa: http://www.britishcouncil.org/sr/serbia-english-help_with_english-learn_business_english.htm
Da biste unapredili svoj poslovni engleski u Srbiji, napravili smo stalni poslovni magazin kako biste poboljšali svoj engleski poslovni vokabular, video snimke obrazovnog karaktera kao što su poslovni intervjui i profesionalni audio i video snimci.
Poslovni magazin: Poboljšajte svoj vokabular i način pisanja pri korišćenju poslovnog engleskog . Naši članci Vam mogu pomoći da postanete bolji stručnjak pružajući Vam jezik neophodan za posao.
Poslovni video snimci: Unapredite svoj poslovni engleski pri konverzaciji.Dobili ste posao! Snimci Vam pokazuju kako da se postavite ( ili ne postavite) na intervjuu koji je na engleskom jeziku. Pogledajte ovaj video koji Vas vodi kroz proces obuke novog člana tima.
Poslovni podcasts: Unapredite svoje veštine slušanja poslovnog engleskog na radnom mestu i obuhvatite veliki broj poslovnih tema za razgovor. Ovi podkastovi su odgovarajući za učenike od srednjeg do višeg nivoa znanja.
Selasa, 12 Februari 2013
Create simple comic strips for your lessons
Write Comics is a free, simple tool for creating comic strips. Write Comics doesn't require any registration to use. In fact, registration is not even an option. To create a comic onWrite Comics just select a background from the menu, choose some characters, and add some speech bubbles. You can continue adding frames until you've completed your story. Write Comics is quite easy to use, but there is one short-coming and that is the only way you can save your work is to save it to your local hard drive.
Applications for Education
Creating comics can be a good way to get reluctant writers to develop stories. Write Comics enables students who don't think they're good artists to create comics and focus on story development without worrying about their artist abilities.
Kamis, 07 Februari 2013
Sada i vi možete da besplatno slušate kurs na Harvardu
Sada i vi možete da besplatno slušate kurs na Harvardu
Predavanja nekih od najboljih univerziteta na svetu poput Harvarda, Prinstona i Berklija moguće je pohađati potpuno besplatno, preko interneta, nakon čega polažete test i dobijate sertifikat prestižnog fakulteta.
I najprestižniji univerziteti mogu da se pohađaju od kućeCela procedura sastoji se iz dva koraka: posetite sajt www.coursera.org ili www.edx.org i aplicirate za neki od 200 različitih kurseva iz bilo koje oblasti koja vas zanima.
U projektu zasad učestvuju 33 univerziteta iz celog sveta, predavanja se održavaju nekoliko puta nedeljno tako što se uživo prati snimak profesora koji ulazi u amfiteatar i drži predavanje.
Domaći zadaci i testovi takođe se rešavaju onlajn, a ako sakupite dovoljan broj bodova, dobijate sertifikat o položenom kursu.
I najprestižniji univerziteti mogu da se pohađaju od kuće
Selasa, 29 Januari 2013
Langganan:
Komentar (Atom)